Polazak deteta u školu je veliki ispit zrelosti za dete i obično veliki stres za roditelje. Roditelji obično imaju niz dilema u vezi spremnosti svoje dece za polazak u osnovnu školu, naročito ako ona kreću u školu pre navršenih sedam godina. Mora se uzeti u obzir činjenica da neće sva upisana deca u prvi razred imati isti nivo zrelosti, znanja i veština, što ne znači da će imati neke poteškoće u savladavanju gradiva prvog razreda. Ukoliko se roditelji brinu da li su dobro pripremili budućeg prvaka, u nastavku mogu otkriti koja su sve potrebna znanja i veštine koje dete treba da zna.
Zrelost deteta se testira u osnovnoj školi kojoj dete pripada po adresi tokom aprla i maja meseca za polazak u školu u septembru. Osim testiranja kod pedagoga u školi, dete će proći testiranje kod logopeda u okviru sistematskog pregleda za polazak u školu. U okviru tog pregleda za polazak deteta u školu se proverava psihofizička zrelost i razvoj govora.
Osnovne informacije o detetu i opšte spososbnosti
Svaki budući prvak treba da zna da kaže osnovne podatke o sebi. To je puno ime i prezime, datum rođenja i adresa stanovanja. Deca sa šest – sedam godina, koja kreću u prvi razred, treba da znaju iz kog su grada, države i kojim jezikom govore. Takođe, dete treba da zna u koju školu je upisano i gde se ona nalazi.
Detetov rečnik bi trebalo da ima oko 2000 reči, koji uključuje i apstraktne pojmove kao što su ljubav, dobro, loše, lepota i slično.
Dete treba da zna šta je levo, desno, gore, dole, pored, iznad i ispod, da se orijentiše u vremenu, u smislu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao i u okviru delova dana. Isto se odnosi na dane u nedelji, godišnja doba sa njihovim karakteristikama, kao i mesece u godini. Treba da bude u stanju da prepriča kraće priče i da je u stanju da nauči kratke pesme. Polazak deteta u školu treba da znači i da ono zna da broji do 20 unapred i unazad. Zatim i prepoznavanje napisanih brojeva spada u pomenuti skup znanja i veština poželjnih za prvaka.
Jedna od složenijih stvari koje je poželjno da zna đak prvak je gledanje na sat. Ipak veći broj dece će tu veštinu savladati tek sa polaskom u prvi razred. Ukoliko roditelji žele da pomognu detetu da savlada gledanje na sat, mogu da mu nabave ručni sat sa analognim brojačem. Važno je i da sa detetom svakodnevno vežbaju gledanje na sat.
Informacije o porodici
Očekuje se da dete u prvom razredu može samo da kaže puno ime i prezime roditelja, šta su po zanimanju i gde roditelji rade. Ukoliko dete živi u domaćinstvu sa više osoba, u široj zajednici, treba da zna da navede imena i prezimena svih članova domaćinstva. Dete treba da zna imena rođene braće i sestara, kao i u koji razred idu, ako su školska deca. Ukoliko dete čuva dadilja, treba da zna da kaže njeno ime.
Održavanje higijene
Deca već u predškolskom uzrastu bi trebala da samostalno koriste toalet i da umeju sama da operu ruke. Polazak deteta u školu treba da se oblači samostalno, bez pomoći roditelja. Isto važi za obuvanje i vezivanje pertli.
U školi dete treba da zna samo da izduva nos i zaveže kosu kada je potrebno. Prilikom kijanja i kašljanja treba da se samo seti da stavi ruku na usta i nos.
Čitanje i pisanje
Nije potrebno da dete pre polaska u prvi razred zna da čita i piše. Veliki broj roditelja na tome insistira, ali se učitelji slažu sa tim da to nije potrebno. Nekada može da se razlikuje način učenja kod kuće od strane roditelja i način učenja u školi, što bi moglo biti zbunjujuće za dete. Potrebno je da dete ume da drži pravilno olovku, da ima dobru prostornu orijentaciju na papiru i da je motivisano da nauči čitanje i pisanje.
Većina dece nauči pre škole da prepoznaje slova i to jeste velika prednost prilikom učenja čitanja. Grafomotoričke vežbe koje se rade u radnim listovima u predškolskim ustanovama zaista jesu dobra priprema za pisanje. Takođe, mogu se praktikovati i u kućnim uslovima. Više materijala za pripremu kod kuće možete pronaći OVDE.
Pažnja i koncentracija
Većina dece od šest – sedan godina može da prati jednu školsku aktivnost oko petnaest minuta. Ukoliko je oblik rada interaktivan, a sadržaj interesantan trajanje pažnje raste. Pažnja dece se povećava postepeno kroz školski program pa roditelji ne treba da brinu oko toga.
Pravila ponašanja u različitim prilikama
Školsko dete treba da poznaje pravila ponašanja na ulici i u različitim ustanovama. Potrebno je sa detetom razgovarati pre polaska u školu i uputiti ga u školska pravila ponašanja. Bez obzira što će to učiniti i učiteljica prvog dana škole.
Dete treba da zna šta se od njega očekuje pre nego što to čuje u školi. Pravila se odnose na kretanje na času, odnosno sedenje na jednom mestu, slušanje, fokusiranje na cilj časa koji je postavila učiteljica, ophođenje prema učiteljici i ostalim zaposlenim osobama u školi, kao i poželjnom ophođenju prema drugarima iz razreda.
Uopšteno uzev, polazak deteta u školu je test zrelosti i znanja za dete. Ali, isto tako je i prilika da roditelji prekontrolišu informacije koje dete ima o različitim životnim stvarima. Takođe, prilika je da roditelji i dete udruže snage u savladavanju potrebnih znanja i veština kako bi pohađanje škole počelo na jedan lep i prijatan način, sa što manje stresa i nezgodnih situacija.
Najbolje što roditelji mogu da učine, osim što pomažu detetu u razvijanju potrebnih znanja i veština, je da školu predstavljaju samo u lepom svetlu. Na taj način grade detetov entuzijazam za savladavanje školskog gradiva i generalno dobar odnos prema obrazovanju.
Serbian