Verovatno da nema roditelja koji nije imao dileme u vezi uspostavljanje radnih navika kod školskog deteta. Polazak u školu je velika promena u dotašnjem životu deteta na koju moraju da se adaptiraju i roditelji i dete. Roditeljska uloga se menja u izvesnoj meri. Moglo bi se reći da postaje i kompleksnija. Učenje deteta koje kreće u školu tek treba da se uspostavi.
Dakle, dete ne zna kako će to da čini i na roditelju je da uspostavi granice i da detetu pokaže način na koji će sve funkcionisati u budućnosti.
Čija je obaveza učenje?
Učenje je proces koji dete koje tek kreće u školu treba da upozna i usvoji. Učenje koje je bilo deo programa predškolskih ustanova je fakultativno i nije podrazumevalo odgovornost deteta. Sa polaskom u osnovnu školu dete se sreće sa pojmovima zaduženje, obaveze i odgovornosti.
Roditelji nikako ne treba da ublažavaju te pojmove da bi ih deca lakše podnela. Školovanje je sledeći segment u životu za koje i roditelji i deca treba da pokažu zrelost, najpre u pristupu.
Učenje je obaveza isključivo deteta, dok roditelj može da pomaže u tom procesu. Pomoć treba da se zaista i zove pomoć, a ne deljenje odgovornosti. Ukoliko se u samom startu ne postavi realistično odnos prema odgovornosti u školi, kasnije mogu da uslede nepotrebni problemi. Najpre se može očekivati da dete beži od obaveza, odgađa ih, krivi druge za svoje propuste i slično.
Koliko dugo roditelji treba da pomažu u učenju?
Roditelji treba da prate razvoj deteta, koji je sasvim individualan, da budu prisutni. Razvoj i napredak dece nije obavezno odličan uspeh. Svako dete se razvija na svoj način i ima svoja ograničenja, s kojima roditelj treba da se pomiri. Neće se stići daleko ukoliko roditelj obavlja veliki deo detetovih obaveza.
Uobičajeno je da se sa prvacima radi svakodnevno na savladavanju osnovnih veština, čitanja i pisanja. Obzirom da dete tek treba da nauči da uči, neophodno je da u tome ima saveznika, a to najviše leži roditeljima. Roditelji će biti znatno uspešniji u toj ulozi ako naprave prijatnu atmosferu u domu tokom perioda uvođenja u obaveze i odgovornost.
Ko radi domaći zadatak?
Svako dete, od polaska u osnosvnu školu, treba da izvršava svoje obaveze. Izvesno je da je prvim godinama za pisanje domaćeg zadatka neophodno prisustvo ili praćenje sa roditeljske strane. Najbolje se osamostale deca koja sama rešavaju svoje zadatke, a zatim ih pokažu roditeljima koji ih koriguju ako ima potrebe.
Ukoliko roditelj preuzme da radi detetov domaći zadatak, izvesno je da će se to nastaviti i u budućnosti jer deca to lako prepuste. Situacija se neće lako promeniti sa godinama i može postati izvor sukoba kad roditelj prestane da obavlja detetove obaveze.
Kako da se uspostavi obaveza učenja?
Uspostavljanje radnih navika nije nimalo laka disciplina. Roditelji tu svakako igraju ključnu ulogu. Potrebno je da bar prva dva meseca budu potpuno dosledni u rasporedu dogovorenih aktivnosti vezanih za školu. Najbolji odnos prema školi imaju deca koji odmah nakon dolaska iz škole obavljaju sve obaveze, a zatim imaju druge slobodne aktivnosti.
Poseban oprez danas treba da imaju roditelji koji odmah po upisu u školu upisuju dete i na druge aktivnosti poput sporta, stranog jezika ili muzike. To je za dete u startu previše informacija i može da se desi da zbog toga uspeh u školi bude nešto slabiji.
Serbian