Nasleđeni potencijal
Godinama se mislilo da se inteligencija nasleđuje i da je ona prosto osobina sa kojom se osoba rađa. Danas znamo da se čovek rađa sa određenim potencijalom za razvoj inteligencije, koja se razvija od prvog dana života. Stimulativna sredina je vrlo bitna da bi se razvili svi potencijali, ali i kontinuirana stimulacija tokom života kako bi mozak bio „u formi“. Razvoj inteligencije kod dece je vrlo dinamičan i zahteva veliku pažnju roditelja. Inteligencija je složen fenomen, ali u ovom slučaju mislimo na formalno-logičku inteligenciju.
Uticaj hrane
Naučna istraživanja o uticaju hrane, odnosno određenih materija iz hrane na razvoj mozga su rađena godinama unazad. Možemo sa sigurnošću reći da na razvoj mozga pozitivno utiče hrana koja u sebi ima:
- Omega 3 masne kiseline (seme lana, laneno ulje, morska riba, orasi)
- Folati (seme suncokreta, zeleno lisnato povrće, pomorandže, grejpfrut)
- Enzim holin (jaja, pileća i goveđa jetra)
Za razvoj inteligencije kod dece važno je da je ishrana kontinuirano raznovrsna i da se koriste namirnice sa što manje termičke obrade.
Kretanje od rođenja
Jedna od najbitnijih stvari za razvoj inteligencije kod dece je kretanje još od prvih meseci života. Zahvaljujući kretanju, koje ne mora biti dobro koordinisano, poput puzanja, istezanja, skakanja, trčanja, vrtenja u krug i slično, u mozgu dolazi do spajanja sinapsi. One dalje utiču na razvoj intelektualnih kapaciteta.
Slobodnim kretanjem se kod dece razvija motorika kroz razvoj neuronskih veza. Osim toga, dete tako uči o prostornim odnosima (spacijalna inteligencija) i stiče razna druga iskustva.
Kretanje treba da bude intenzivno tokom celog detinjstva, uz savladavanje različitih veština, kao i usavršavanje postojećih. S tim u vezi, ako se pitate da li je u redu što vaše dete menja sportove koje uči, odgovor je pozitivan. Sve veštine koje uči u detinjstvu, pa i kasnije tokom života imaju značaj za njegov intelektualni razvoj.
Osim kretanja od velikog značaja su i svi čulni nadražaji. Naučnici smatraju da je trend opremanja dečijih soba u svetle i pastelne boje štetan za rani intelektualni razvoj. Bebe se bolje razvijaju kada se nalaze u prostorima koji imaju kontraste i vrlo intenzivne boje. One im odvlače pogled i traže da budu sagledane, bebe se okreću za interesantnim bojama i oblicima jako rano.
Sličan uticaj imaju zvukovi. Bebe ne treba da borave u tišini jer imaju brži intelektualni razvoj kada su u prilici da slušaju različite zvukove. Poseban akcenat treba staviti na muziku, koja je vrlo stimulativna.
Razvoj fine motorike
Fina motorika podrazumeva sposobnost korišćenja svih, posebno najmanjih mišića za obavljanje visoko preciznih pokreta. Vezana je za koordinaciju između čula vida, sluha i dodira. Centar za finu motoriku je kori velikog mozga, gde po veličini dominira centar za prste. Uspotavljanje sinapsi prilikom obavljanja preciznih pokreta (hvatanje sitnih stvari ili pomeranje stvari prstima) je od velikog značaja za razvoj inteligencije.
U finu motoriku spada puzanje, ali i svaki pokušaj bebe da sa dva prsta uhvati neku sitnu stvar. Puzanje nikako ne treba zaustavljati ili ograničavati ogradicama, koliko god su praktične.
Slabo razvijena fina motorika dovodi se u vezu sa poteškoćama u učenju, pojavom disleksije, disgrafije i generalno sporijim razvojem.
Stimulativne aktivnosti
Među aktivnosti koje se preporučuju za razvoj inteligencije su igranje sa decom ranog uzrasta sa materijalima koji imaju različite teksture, oblike, boje i veličine. Dete tada biva usmereno na sagledavanje i uočavanje razlika različitih predmeta, te je prinuđeno da ih upotrebljava na različite načine. Danas je moguće naći mnoštvo stimulativnih igračaka, ali poseban značaj se pridaje montesori materijalima.
Knjige za decu treba da bude deo svakodnevice već od prve godine života. Knjige za rani uzrast su prilagođene ranim razvojnim aktivnostima i vežbama fine motorike. Taktilne knjige (sa poljima koja imaju različitu teksturu) su odličan uvod u sve buduće aktivnosti sa knjigama.
Rano uvođenje knjiga u život dece uglavnom znači da će se kod dece razviti ljubav prema knjigama i čitanju u kasnijem periodu.
Čitanje priča pred spavanje omogućava razvoj mašte kod dece što je takođe važna intelektualna sposobnost.
Dr Ranko Rajović navodi interesantan podatak koji se odnosi na pričanje priča koje sadrže nelogičnosti jer se tada uključuju delovi mozda koji ređe rade.
Školice sporta za predškolce
Obzirom na veliki uticaj kretanja na razvoj inteligencije i rano uvođenje sportskih aktivnosti u dečiji život daje svoj doprinos. Deca od tri do šest godina, dakle u periodu pahađanja predškolskih ustanova, ne mogu da se uvode u klasične grupne sportove. Njihov psihofizički razvoj još ne podržava kretanje po kompleksnim sportskim pravilima. U tom, ranom periodu deca se najbolje razvijaju uz vežbe primerene svom uzrastu.
Jako je bitno da sa decom radi stručan kadar kako ne bi došlo do povređivanja i da bi se dečiji kapaciteti najbolje iskoristili. Školica sporta Activity Centar je pravo mesto za razvoj mališana zahvaljujući dobro osmišljenom programu i stručnim trenerima. Više informacija potražite na sajtu: activitycentar.com.
Vidi još: Najbolje knjige o roditeljstvu i vaspitanju na srpskom jeziku
Serbian