Veliki broj dece predškolskog uzrasta ima problem sa nepravilnim izgovorom glasova, što može da predstavlja problem za razvoj samopouzdanja kod deteta, kao i za roditelje. U takvim sistuacijama uglavnom je neophodan logoped koji sprovodi dijagnostiku, kao i logopedski tretmani nepravilnog izgovora. Umesto da se čeka da dete „sazri“ i da se problem reši sam od sebe, bolje je posavetovati se sa logopedom i preduzeti određene mere ukoliko je potrebno. Jedan od najčešćih poremećaja izgovora je dislalija.
Deca treba da koriguju nepravilan izgovor do polaska u školu zbog procesa učenja čitanja i pisanja koji su povezani sa izgovorom glasova. Logopedski tretmani treba da se završe pre polaska u školu da bi se izbegli problemi sa procesom učenja.
Norme razvoja govora kod dece do pet godina
Razvoj govora je svakako individualan, ali u načelu postoje norme kojih se logopedi pridržavaju pri proceni. Glasovi koji su jednostavniji za izgovor podloga su za razvoj izgovora složenijih glasova. Ukoliko dete do kraja treće godine ne savlada na primer glas J, biće problem i za glas Lj kasnije.
- 1 – 2 godina – A, O, E, P, B
- 2 – 3 godina – I, U, F, V, T, D, N, Nj, M, K, G, H, J
- 3,5 – 4,5 godina – S, Z, C, Š, Ž, L, Lj
- 4,5 – 5 godina – Č, Ć, Dž, Đ, R
Poremećaji izgovora koji zahtevaju tretman logopeda
Kašnjenje u početnom progovaranju svakako je znak za potrebnu logopedsku dijagnostiku i individualan tretman deteta.
Kašnjenje u razvoju glasova koje je značajno u odnosu na norme razvoja govora, signal je da treba posetiti logopeda.
Dislalija kod dece je najrašireniji poremećaj izgovora jer obuhvata 20-30% dece do sedam godina. Ispoljava se kroz izostavjanje određenog glasa (omisija), zamenu jednog glasa drugim (supstitucija) i izgovor glasova sa određenim prizvukom (distorzija) zbog nepravilnog položaja organa za artikulaciju glasa, što je obično šuškanje.
Dislalija kod dece je nepravilnost (i nemogućnost) izgovora pojedinih glasova, ukoliko ne postoji neurološki problem, oštećenje sluha ili smanjen intelektualni potencijal. Logopedi smatraju da se radi o poremećaju artikulacije glasova u određenom uzrastu kada bi trebalo da se glas izgovara pravilno. Neka deca u potpunosti izostavljaju pojedine glasove ili ih zamenjuju drugim koje su naučili.
Dislalija ne prolazi spontano i obično roditelji ne mogu samostalno da isprave nepravilnu artikulaciju glasa kada se ona već formira. Logopedski tretmani pojedinačnih glasova kod dislalije ne traje dugo. Ipak, neophodno je da roditelj ili neka druga osoba dodatno rade kod kuće putem logopedskih vežbi koje je logoped savetovao. Ukoliko se radi o većem broju glasova, logopedski tretmani mogu da potraju godinu dana, pa i duže.
Ne savetuje se da roditelji sami rešavaju dislaliju sa detetom jer je daleko lakše naučiti dete glas koji nema, nego ispraviti loše naučen glas.
Poremećaj izgovora glasa R (rotacizam) je takođe jedan od vrlo čestih razloga za posetu logopedu. Obzirom da se radi o vrlo čestom logopedskom poremećaju jer je prisutan i kod odraslih ljudi, važno je da mu se ozbiljno pristupi na vreme. Dakle, logopedski tretmani poremećaja izgovora glasa R je najbolje da budu započeti pre pete godine života. Može biti težak za ispravljanje ako se radi o grlenoj poziciji glasa (francusko R), kada zahteva dugotrajan logopedski tretman.
Šta mogu da učine roditelji?
Logopedski tretmani nisu jedino što je roditeljima na raspolaganju. U današnje vreme se može primetiti kasnije sazrevanje motorike govornih organa zbog savremenog stila života, kao i preovladavanje vizuelnih stimulacija u odnosu na auditivne. Poželjno je da roditelji osveste taj trend ako je prisutan u porodici i koriguju ga spram svojih mogućnosti.
Roditelji koji žele da značajnije pomognu pravilan razvoj govora treba najpre dosta da razgovaraju sa decom, sa jasnim izgovorom (razgovetno) kako bi deca dobro čula ispravan izgovor. Vežbanje logopedskih vežbi u kućnim uslovima, kada se na logopedskom tretmanu nameste glasovi, treba da postane prioritet. Vežbanjem unutar porodice se znatno ubrzava proces usvajanja pravilnog izgovora, te skraćuje period obaveznog odlaska kod logopeda.
Korisne igre
Roditelji mogu da na zabavan način vežbaju izgovor sa detetom. Neke od vrlo korisnih igara (ujedno i vežbi) su ko može više da otvori usta, ko može više da napući usta (kao za poljubac) i ko može više da razvuče osmeh.
Slično tome može da se vežba plaženje jezika u obe strane, podizanje i zadržavanje jezika na nepcu, pijenje tečnosti kroz slamčicu i obrnut proces duvanja kroz slamčicu da se prave mehurići u čaši, klokotanje jezikom o nepce koje zvuči kao konjski kas i slično. Vežbe treba da se odvijaju različitom dinamikom, najpre sporo pa ubrzano. Vežbe se mogu učiniti zabavnim ukoliko se u igru uključuje više dece ili odraslih osoba, zatim ako se broje rezultati ili se povezuju sa nekim drugim kontekstom bliskom detetu.
Treba imati u vidu da razvoj govora kod dece ima veze sa razvojem fine motorike, tako da je zgodno svakodnevno dete izlagati izazovima vezanim za finu motoriku. To su valjanje plastelina i pravljenje različitih oblika po želji, kao i igranje različitih igara sa perlicama, čačkalicama i prutićima.
Od značaja dnevna rutina koju rotitelji i deca imaju u jasnog verbalnog izražavanja. Roditelji treba da pričaju detetu od rođenja i da podstiču njegovo verbalno izražavanje. Da postavljaju jasna pitanja detetu koja će tražiti od deteta objašnjenja shodna uzrastu, uz strpljenje za dečiji govor sa greškama. Čitanje detetu još od prve godine života podstiče pravilan razvoj govora, uz mnoge druge benefite.
Loše navike koje utiču na nepravilan izgovor
Logopedi i dečiji psiholozi se slažu oko jednog – višesatno gledanje ekrana ima najlošiji uticaj na decu. To ne znači nužno da će svako dete koje dugo gleda u ekran razviti poremećaje izgovora koji zahtevaju logopedski tretman. Ali svakako ometa razvoj pravilnog govora i celokupnog razvoja deteta.
Najbolji način da podržite detetov razvoj pravilnog govora je da ograničite njegovo vreme ispred različitih ekrana na oko pola sata dnevno. Izuzetak bi mogao da bude gledanje dugometražnog filma.
Danas to ne ide lako većini roditelja. Ukoliko uvođenje promene ne ide lako, mogu se birati na YouTube-u oni videi koji imaju audio segment u fokusu. Dakle, dečije pesme i priče gde je izgovor sasvim jasan, a grafika u drugom planu. Zatim treba smanjivati vreme koje dete provodi gledajući ekran, a povećavati vreme u kome dete nešto radi (crta, boji, igra se).
Vidi još: Prijatelj svakog roditelja – Aplikacija KUDA SA DECOM
Serbian