Ekcem ili atopijski dermatitis je dobro poznata nevolja roditelja oko 15-20% dece predškolskog uzrasta. Roditelji se često žale da je bolest „nerešiva“, odnosno da je njeno lečenje sporo i teško, te da su pokušali da koriste sva dostupna sredstva, ali bez naročitog uspeha. Ovoga puta tražimo odgovore na najčešća pitanja o atopiskom dermatitisu i mogućnostima za uspešno lečenje.
Imamo sjajnu sagovornicu, specijalistu dermatovenerologije, Prim. dr Goranu Isailović, koja je svoj radni vek posvetila dematologiji, prosvetnom radu, ali i zasnivanju jedne nove discipline u našim krajevima, tzv. šumske medicine i šumskog wellness-a, koji svoj koren imaju u narodnoj medicini Balkana.
KSD: Kako da prepoznamo ekcem i kada se najranije javlja?
G.I: Dečiji ekcem ili atopijski dermatitis je konstitucionalni problem koji se javlja prvi put obično oko 40-tog dana zivota i zato se zove i firciger (bolest cetrdesetog dana ili majasil).
U porodicnoj anamnezi nalazimo postojanje atopijske konstitucije (polenska kijavica, alergijska astma, suva koža koja svrbi, alergija na penicilin i druge lekove).
Bolest se javlja obično prvo na obrazima i poznata je kao eczema infantum, zatim se širi na trup i ekstremitete i obično se zadržava u pregibima, oblik bolesti poznat kao eczema flexurarum.
KSD: Da li je poznato šta je glavni uzročnik atopijskog dermatitisa?
G.I: U osnovi bolesti atopijski dermatitis leži defekt gena odgovornog za sintezu enzima delta 6 desaturaze koji učestvuje u sintezi jedne esencijalne masne kiseline – gama linoleinske kiseline koja je deo kompozicije sopstvenog kožnog krema –epidermalnih lipida zdrave kože. Zato je rožasti sloj kože osobe sa ekcemom manje kvalitetan i propusta vodu u većoj meri. Koža je suvlja i na takvoj koži se lakse kolonizuju fizioloski prisutne stafilokoke, koje su deo mikrobioma kože.
Njih ima na jedinici povrsine i do 40 puta više nego kod zdrave osobe. Ako iz bilo kog razloga, preterano pranje, nedovoljno mazanje, znojenje, vunena odeća, histaminoliberatori u hrani (kostunjavo voće, knzervisana riba, belance, morski plodovi, nervoza zbog rasta zubica, ubod insekta) dete pocne da se češe, stafilokoke sa površine kože ulaze dublje u rožasti sloj kože i ona počinje da ključa, da ih izbaci na površinu i tako nastaje slika ekcema.
KSD: Koji su najbolji načini tretiranja obolelog područja na dečijoj koži?
G.I: U osnovi bolesti (atopijski dermatitis) nalaze se suva koža koja svrbi. Odgovor je manje pranja (do 3 puta nedeljno uljanim kupkama) i više mazanja. Dva puta dnevno preparatima koji nadoknađuju nedostatak gama-linoleinske kiseline, a to su ulje zutog noćurka, ulje boraževine, modro zelena alga spirulina i sl.
Koristi se i medicinska nega preparatima koji sadrže bisabolol, glicirizu i srodna jedinjenja koja deluju protivupalno pored toga sto neguju kožu.
Nekada je potrebno smiriti svrab preparatima na bazi kortikosteroida, koji se uvek kombinuju sa terapijom protiv stafilokoka. Koriste se i biološki lokalni preparati kao sto su tacrolimus i pimecrolimus.
Koriste se i antihistaminici koji ublažavaju svrab.
Izbegava se korišćenje vune do kože i savetuje se da se organizam tokom ranog detinjstva izlaže alergenima, pre svega najmoćnijem ezoantigenu kao što je pljuvačka psa, zato što se na taj način uključuje imunološki mehanizam stvaranja zaštitnih umesto alergijskih reaginskih antitela što je odlučujuće u prevenciji astme i alergijskog rinitisa.
KSD: Kako skratiti akutnu fazu bolesti i prolongirati njeno vraćanje kroz ishranu?
G.I: Oko 30 % atopičara ima intoleranciju na kravlje mleko koja se manifestvuje sluzavim zelenkastim stolicama. Ova intolerancija najčešće prolazi krajem druge godine života.
KSD: Da li se može očekivati da će deca obolela od atopijskog dermatitisa biti sklonija alergijskim reakcijama tokom života?
Obično promene na koži tokom života se ublažavaju, naročito posle puberteta kada lojne žlezde produkcijom koja osnažuju kožnu barijernu funkciju.
Često se ublažavaju i alergijske reakcije donjih i gornjih disajnih puteva.
Suvlja koža perzistira i česta je alergija na penicilinske preparate.
KSD: Da li tretman atopijskog dermatitisa kod deteta nužno menja stil života porodice?
G.I: Za atopijski dermatitis koriste se preparati za pranje rublja za osetljivu kožu, nežniji omekšivači, smanjuje se upotreba osveživača vazduha. Korisno je imati psa, voditi računa o dijeti bez hrane koja oslobađa histamin.
KSD: Zapažen je Vaš angažman u oblasti šumske medicine kroz promociju terapijskih šetnji šumama na našim prostorima. Očigledna je dobrobit koju šumski vazduh ima na zdravlje ljudi, da li biste nam to malo približili? Na čemu se zasniva terapijski efekat šume i šumskog vazduha?
G.I: Terapijski efekat šume (šumska medicina) zasniva se na udisanju terpena i fitoncida koji podstiču imunitet protiv virusa i malignih bolesti, ublažavaju simptome ADHD bolesti, podstiču kreativnost, dejstvom mikroba Mycobacterium vaccae iz zemlje povećeava se proizvodnja hormona sreće, endorfina, poboljšava se čulo balansa, razvijaju se kognitivne funkcije, obezbeđuje digitalni detoks, smanjuje agresivnost, povezuju članovi porodice i razvija kolektivni duh.
KSD: Da li biste mogli dati roditeljima neki savet u vezi načina i učestalosti šetnji šumom? Za koje šume smatrate da imaju najbolji terapijski efekat na dečiji imunitet?
G.I: U nekim slučajevima deca se u ranom uzrastu senzibilišu na polene trava i drveća i korova, testira se moguća alergija na posebnim panelima alergena. U nekim slučajevima saveuje se razvijanje imunološke tolerancije uz savet pedijatra imunologa.
Treba obratiti pažnju i na moguću infestaciju krpeljima tako da se koža deteta pregleda tokom pranja posle povratka iz prirode. Ukoliko smo primetili krpelja potrebno ga je pažljivo odstraniti i poslati na ispitivanje eventualne zaraženosti Borelijom burgdorferi koja izaziva Lamsku bolest.
Čitava oblast šumske medicine, šumska pedagogika posvećena je interakciji dece i šume i ona je od esencijalnog značaja za Planetarno zdravlje u konceptu One Health, a to je – nema zdravlja pojedinca bez zdrave planete.
Vidi još: Specijalni pedagog Zorica Zarić: koliko vremena pred ekranom je previše?
Serbian