Ko je bila Marija Montesori zašto je značajna?
Marija Montesori je poznat pedagog italijanskog porekla, po obrazovanju lekar, koja je svoj radni vek posvetila proučavanju razvoja procesa učenja kod dece. Marija je započela svoj rad u siromašnoj četvrti Rima, gde je osnovala predškolsku ustanovu za decu od dve do šest godina – Dečiju kuću 1907. godine, u kojoj je razvijala i primenjivala svoje pedagoške metode. Sam pedagoški metod je počela da razvija desetak godina ranije, dok je bila zaposlena na psihijatrijskoj klinici. Tu je radila sa decom sa smetnjama u razvoju, što je predstavljalo poseban izazov, ali i posebnu inspiraciju.
Škola je nastala kao kritika postojećih školskih ustanova koje su bile vrlo stroge i nisu bile naročito podsticajne za dečiji razvoj. Nasuprot njima, Dečija kuća je bila mesto razumevanja i podsticanja dece na samostalno učenje i razvoj kroz igru.
Marija Montesori je ostavila veliki trag u pedagogiji sa pričom o učenju putem čula u dečijem periodu, kao i razvoju materijala za takav oblik učenja. Od koristi je i njeno razlikovanje istinski kreativne mašte koja je ukorenjena u stvarnosti, od mašte koja je zasnovana na fantaziji i ne korespondira sa realnošću.
Osnovala je Međunarodnu montesori asocijaciju u Berlinu 1929. godine, koja je nakon godinu dana preseljena u Amsterdan, gde i danas radi. Montesori metode su opisane u nekoliko knjiga koje su prevedene na preko 20 jezika. A primenjuje se u predškolskim ustanovama i osnovnim školama širom sveta. Tokom Drugog svetskog rata je u Indiji pokrenula međunarodni program „Obrazovanje za mir“. Tri puta je nominovana za Nobelovu nagradu za mir, ali je nije dobila.
„Ne treba da poučavamo dečiji um, već da mu pomognemo da se sam razvije.“
M. Montesori
Osnavna pravila montesori pedagogije
Montesori metode se oslanjaju na dobro opremljen i osmišljen prostor u kome se dete oseća nesputano. Dakle, da ne postoje nikakve prepreke za nesmetani razvoj dečijih aktivnosti.
Dete u takvom prostoru treba da se oseća slobodno i sigurno, gde može kroz igru da istražuje svet oko sebe, uči i razvija se. Učionice u kojima su deca treba da budu dobro osvetljene, prijatne, udobne, sa slikama, knjigama i različitim didaktičkim materijalima.
Iako je montesori metode prvobitno planirane za rad predškolskih i školskih ustanova, mogu se primeniti i u kućnoj varijanti. Ukoliko roditelji žele da primenjuju montesori metode u kućnim uslovima treba da ulože vreme i energiju da koriguju svoj životni prostor, ukoliko je to moguće. Tako da deca mogu nesmetano da se kreću i zadovoljavaju radoznalost.
Ono što je važno odmah izneti je činjenica da se u montesori pedagogiji radi o strukturiranim aktivnostima u kojima je vaspitač ili roditelj mentor, a ne pasivni posmatrač ili supervizor.
Materijali koje razvijala Marija Montesori obuhvataju pet grupa:
- Vežbe iz praktičnog života
- Razvoj svih čula (senzorni materijali)
- Matematika
- Jezik
- Kosmos
Materijali treba da imaju svoje mesto i da su složeni logično, te uvek istim redom. Montesori predviđa da nema frontalnog oblika učenja u kome vaspitač ili nastavnik predaje gradivo, a deca samo slušaju, već je vaspitač ili nastavnik više vodič kroz samostalno učenje dece. Deca treba da imaju inicijativu i samostalnost u procesu učenja, a njihov vodič im u tome pomaže i organizuje aktivnosti.
Montesori metoda je pogodna za rad sa decom jedan na jedan, ali se u našim vrtićima koji praktikuju metodu radi izmenjeno u manjoj meri tako da se prilagodi grupnom radu.
Jedno važnih pravila je da se dete ne kažnjava i ne nagrađuje.
Tišina ima važno mesto u praktikovanju montesori metode. Uvodi se tako što deca posedaju u”krug tišine” koji je nacrtan na podu učionice, posle čega hodaju po njemu u krug. Tišina je važna za koncentraciju i fokusiranje na produktivne aktivnosti. Nakon toga se deca za stolovima koji sui m prilagođeni upoznaju sa metrijalima, učeći iz njih uz podršku vaspitača. Vapitač se trudi da deca sama uoče sled stvari, ali im se zaključci ne nameću.
Montesori grupe dece u predškolskim ustanovama treba da budu mešovite po uzrastu kako bi deca razvijala kvalitetnije socijalne veštine.
Kada završe svoj rad sa montesori materijalima, deca nisu umorna, već raspoložena, koncentrisana i pozitivna. Obično su spremni za nastavak rada ili neke slične edukativne aktivnosti. Montesori vaspitači govore o stanju duboke koncentracije kod dece ili stanja polarizacije.
Glavni benefiti primene montesori metoda kod dece
Uz primenu montesori metode deca se uče najpre odgovornosti i uvažavanju reda. Deca treba da postanu svesna grešaka koje prave, ali i da one mogu da se isprave.
Smatra se da montesori metode pružaju mogućnosti za razvoj pune detetove individualnosti, kao i emocionalne inteligencije. Dete od malih nogu usvaja radne navike i potrebu da poštuje red unutar zajednice u kojoj se nalazi. U prvom planu je samostalnost deteta, te ono jako rano samo rešava svoje higijenske potrebe, samo se presvlači, priprema materijale, vraća ih na mesto i učestvuje ravnopravno u zajedničkim aktivnostima.
Montesori metoda u kućnim uslovima
U kućnim uslovima dete/deca i roditelji mogu da postignu atmosferu sličnu onoj u montesori vrtiću, uz primenu modernih montesori metode i materijala. Dete kroz slobodno istraživanje probranih materijala može da dođe u stanje koncentracije, da otkriva pojedinosti i uči shodno svojoj prirodi i interesovanjima. Primena montesori metoda u kućnim uslovima nije posebno zahtevno za roditelje. Veoma lako mogu da se snađu i samostalno, bez posebnih edukacija.
Materijali koji su pogodni za rad sa decom u kućnim uslovima dostupni su OVDE.
Detaljnije o primeni montesori metode u kućnim uslovima možete pročitati OVDE.
Serbian