Većina roditelja se srela sa situacijom da im dete „pobegne“ sa vidika. Naravno, u većini situacija to je sasvim bezopasna pojava koja se lako reši kroz najviše par minuta. Ali za roditelje ili osobu koja čuva dete je obično vrlo stresna. Nestanak deteta je situacija koja se pamti ceo život. Da bi se brzo našlo kada odšeta ili se dete izgubi od roditelja, veoma je bitno da zna da komunicira sa okruženjem.
Bezbednost dece jeste tema koja brine većinu roditelja i svakako je dobro razmisliti da li dete ima sve informacije koje su mu potrebne u takvim situacijama. U nastavku navodimo šta je to što bi bilo poželjno da dete zna da kaže „za svaki slučaj“ ukoliko bi se desilo da se na primer, privremeno izgubi od roditelja u tržnom centru.
Uspostavljanje komunikacije sa neznancima
Najpre, da bi se dete što pre vratilo roditeljima, potrebno je da okolini, prolaznicima stavi do znanja da se izgubilo. To može biti očigledno prolaznicima i ako dete samo plače bez prisustva roditelja. Ipak, povezivanje sa roditeljima i pomoć od prolaznika je mnogo brža ako je dete verbalno i zna da kaže da je izgubilo roditelja.
Od značaja je da roditelji probaju da preduprede takve situacije tako što će objasniti detetu kako treba da postupi ukoliko se desi da trenutno ne vidi roditelja. Od koristi je da dete ume i hoće da komunicira sa najbližim okruženjem. Dete bi trebalo da prolazniku koji mu se učini dovoljno prijatnim se obrati i zatraži pomoć da pronađe mamu ili tatu. Ukoliko bi se dete koje se izgubilo ima tendenciju da se sakriva od nepoznatih ljudi, povezivanje sa roditeljima može da se prolongira.
Ispravno predstavljanje
Malo dete treba najpre da nauči da kaže svoje ime, a poželjno i prezime čim je u mogućnosti da to izvede. Otkrivanjem prezimena značajno se olakšava potraga za roditeljima deteta koje se izgubilo.
Takođe, sve dodatne informacije o mestu života, gradu ili delu grada su dobrodošle. Idealno bi bilo da roditelji nauče decu koje su te informacije koje ima smisla da dete kaže ukoliko se nađe u situaciji da ne vidi roditelje i da mu treba pomoć. Korisno bi bilo da se detetu kaže da može u takvoj situaciji da se obrati drugoj mami sa detetom ili zaposlenima u obližnjoj radnji.
Informacije o imenu i prezimenu deteta uz podatak o mestu stanovanja koje dete iznese značajno ubrzavaju spajanje deteta i roditelja kada dođe do toga da je to potrebno.
Ko su i gde su mama i tata
Deca od tri i više godina mogu da nauče da kažu puno ime i prezime roditelja, kao i njihovo zanimanje. Takođe, mogu da nabroje članove domaćinstva, tako da bi baba i deda, ukoliko žive sa detetom u domaćinstvu, mogli biti brzo pozvani. Takođe, poželjno je da dete zna da kaže koliko ima godina.
Starija deca, već od šest godina bi mogla da zapamte broj telefona jednog od roditelja, kao i svoju punu adresu.
Postoji stara preporuka da dete u unutrašnjem džepu jakne treba da ima vizit kartu roditelja sa brojem telefona i adresom kuće. Ozbiljna mana te preporuke je što današnje jakne uglavnom nemaju unutrašnji džep, a iz spoljašnjeg takva vizit karta može lako da ispadne. Takođe, pitanje je da li bi se dete setilo da ima vizit kartu roditelja i da je nekome pokaže u tako stresnoj situaciji.
Najbolje što možete da naučite dete da radi u takvoj situaciji je da stane gde se našlo u momentu kada je shvatilo da se izgubilo i da ne ide nigde. Tako se značajno skraćuje vreme traženja deteta.
Kako prijaviti nestanak deteta?
Nestanak deteta može najbrže da se prijavi pozivom lokalne policijske stanice, pri čemu se uz procenu policijskih službenika, odmah kreće u potragu.
Ukoliko se dete izgubi u tržnom centru, prometnoj ulici ili parku, a roditelj očekuje da se ne radi o naročito opasnom događaju, mogu da se aktiviraju lokalne službe obezbeđenja. Obezbeđenje tržnih centara, velikih radnji, banaka i kafića može biti od pomoći obzirom da uglavnom takvi objekti imaju video nadzor dostupan radnicima obezbeđenja.
Od skoro u Srbiji funkcioniše sistem Amber Alert za pronalaženje nestale dece, koji se dobro pokazao u brojnim zemljama.
Serbian