Mucanje je veliki psihološki problem za decu koji zahteva stručan logopedski pristup, kao i edukaciju roditelja. Procena je da oko 3% dece muca, a početak je uglavnom između druge i četvrte godine. Roditelji čija deca mucaju teško nailaze na adekvatne preporuke i prave tretmane, problem mucanja se uglavnom ostavlja po strani jer se mali broj logopeda njim zaista bavi. Za razgovor na temu mucanja kod dece sagovornik nam je logoped Emilija Milanović, koja je svoju karijeru usmerila upravo u smeru razvoja terapije mucanja i materijala za roditelje dece koja mucaju.
KDS: U narodu vlada ubeđenje da je mucanje govorna mana koja je trajna, odnosno ne može da se savlada. Da li je to pogrešno, tj. da li mucanje može trajno da se reši?
E.M: Ne mogu da kažem da mucanje može da se reši trajno. Vrlo je specifična smetnja u izražavanju koja obuhvata kompletnu ličnost. Osoba je izlečena onda kad joj mucanje ne predstavlja hendikep u životu i kada je svedeno na najmanju moguću meru.
KDS: Da li je poznato u nauci zašto nastaje mucanje? Kada obično nastaje?
E.M: Mucanje najčešće nastaje između druge i treće godine života. Posledica je neobrađenih emocija u tom ranom uzrastu. Rodjenje mladjeg brata ili sestre je kod mene u praksi najčešći okidač. Utiče i genetika, ali opet ima toliko dece koja nemaju genetiku za mucanje pa se mucanje desi.
Dešava je najčešće kod dece koja su u tom uzrastu dosta verbalna i hipersenzitivna.
KDS: Da li postoje okolnosti koje navode dete da intenzivira mucanje?
E.M: Promene u tom ranom uzrastu mogu da inteziviraju mucanje. Promena u smislu polaska u vrtić, dolazak mladjeg brata ili sestre, odsustvo roditelja.
KDS: Da li roditelji koji primete da njihovo dete muca mogu nešto sami da učine?
E.M: Roditelji moraju da odreaguju na mucanje svog deteta, da vide šta je dovelo do nesklada u razvoju i da se to reši. Početno mucanje se najlakše i najbrže rešava jer još uvek nema psihološku nadogradnju.
KDS: Kada je pravo vreme da se dete koje muca dovede kod logopeda? Da li mucanje može da se reguliše samo od sebe, da se preraste na neki način ili ne neophodan stručan tretman?
E.M: Istraživanja pokazuju da kod jako malog broja dece spontano mucanje nestane. Zato je potreban stručni tretman sa logopedom koji se bavi mucanjem čim se mucanje pojavi.
KDS: Kako izgleda Vaš tretman mucanja? Po čemu se razlikuje od uobičajenog pristupa mucanju?
E.M: Moj tretman je sveobuhvatan i zabavan. Obuhvata i psihoterapijski rad. Najvažnije mi je da deca vole da dolaze, da im je jasno zbog čega su na tretmanu i da prihvataju tehnike da bi ih van tretmana koristili.
KDS: Da li ima neke literature ili digitalnog materijala koji biste preporučili roditeljima koji imaju decu koja mucaju?
E.M: Imam snimljeni video materijal sa tehnikama i savetima za roditelje dece koja mucaju. Materijal je samopomoć roditeljima gde sam se potrudila da sto jasnije i bliže objasnim kako se dete koje muca oseća i šta mu je potrebno.
KDS: Vaša logopedska praksa je moderna, kao i Vaš logopedski centar. Objasnite nam koje su to inovacije u logopedskom radu koje ste uveli i kakve efekte imaju.
E.M: Sve što koristim u terapiji sam i sama prošla. Same logopedske tehnike nisu dovoljne, tako da sam svoje znanje nadogradila psihoterapijom, energetskim tehnikama Theta Healinga i Dubokog Peata. Kroz sveobuhvatan rad sa detetom koje muca i savete koje roditelji primenjuju u kućnim uslovima, dete ovladava mucanjem, daleko bolje ga kontroliše i ne oseća se loše zbog njega, što je najbitnije za njegovo psihološko zdravlje.
Vidi još: Psihoterapeut Milana Lazarević: zdrave granice omogućavaju optimalan razvoj deteta
Serbian