Foto: mladenovacuzivo.com
Kada dođe na red izbor sportskih i uopšte vannastavnih aktivnosti za decu, uglavnom se deca i roditelji nađu u dilemi šta izabrati. Ponuda aktivnosti za decu je velika, pa samim tim i nije lako izabrati aktivnost uz koju će se dete kompletno razvijati. Folklor za decu je upravo aktivnost uz koju se deca razvijaju kompletno u fizičkom, socijalnom, kulturnom i psihološkom smislu.
Razvoj muzikalnosti
Probe folklora su uvek praćene muzikom, najčešće uz izvođenja uživo. Deca se od prvog dana uče da prepoznaju muzičke taktove i da sa njima usklađuju pokrete koreografije. Dok slušaju muziku deca se i koncentrišu na nju i usklađivanje pokreta, što je znatno efikasnije razvijanje muzikalnosti od pasivnog slušanja muzike.
Razvoj koordinacije pokreta
Folklor za decu je od izuzetnog uticaja na razvoj koordinacije pokreta jer aktivira baš centre za koordinaciju u mozgu dece. To se generalno dobro odražava na razvoj dečijih kognitivnih sposobnosti o čemu je nekoliko puta javno govorio i profesor Ranko Rajović (emisija „Da sam ja neko“). Folklor nije potreban samo deci koja već imaju predispozicije, kojima dobro ide, već je dobar za razvoj sve dece.
Razvijanje pamćenja kod dece
Učenje kompleksnih plesnih pokreta i njihovih kombinacija, kao i pamćenje položaja koje pojedinci zauzimaju u prostoru je odlična vežba memorije za decu. Folklor za decu podrazumeva pamćenje plesnih pokreta i mnogih pesama, što kroz godine postaje više desetina plesnih koreografija. Deca koja uče folklor imaju razvijene veštine učenja i fokus, što nije mala stvar za bilo kakvo drugo učenje.
Socijalizacija dece
Deca se na folkloru uče mnogim lepim stvarima koje doprinose funkcionisanju u zajednici. Socijalizacija dece se odvija na veoma dobar način u poređenju sa procesom socijalizacije u nekim drugim vršnjačkim grupama. Razlog tome je što se deca na folkloru uče da su jednaki i da zajednički stvaraju različita dela. Dakle zalaganje svakog pojedinca je podjednako važno i treba da bude usklađeno.
U drugim vršnjačkim grupama je to znatno ređe. Deca u razredu i na sportskim treninzima različitih sportova imaju značajno drugačije okolnosti koje podrazumevaju nejednakosti i podstiču konfrontacije.
Deca koja zajedno idu na folklor vremenom izgrade bliskost na zajedničkom iskustvu, doživljajima i sistemu vrednosti.
Posebno važna stvar su mešovite grupe folklora, gde igraju i učestvuju podjednako dečaci i devojčice. Držeći se za ruke, oni grade kolektivni duh svoje folklorne grupe, ali se i individualno osnažuju.
Sistem vrednosti i kultura
Ono što većinu roditelja motiviše da svoje naslednike upišu na folklor za decu je sistem vrednosti koji se neguje u kulturno-umetničkim društvima. Deca na folkloru uče da poštuju tradiciju, kako svog naroda, tako i drugih sa kojima se sreću. Zatim, uče da poštuju disciplinu, rad i zalaganje.
Susret sa etnološkim materijalom u vidu narodne nošnje, usmene tradicije, narodnih pesama i igara, motiviše ih da sagledavaju i vrednuju sebe kroz kontinuitet generacija naroda kome pripadaju. Poštovanjem nasleđa, identitet dece ostaje jasan i trendovi koji se javljaju putem medija znatno manje utiču na njih.
Javni nastupi i putovanja
Svako ko je posmatrao decu koja se spremaju za nastup folklora može da primeti ponos i uzbuđenje koje imaju u tim prilikama. Javni nastupi folklornih grupa su kruna njihovog rada i veoma važno iskustvo svakom detetu individualno.
Folklor za decu je posebno prijemčiv zbog čestih putovanja, praktično po celom svetu. Vrlo često veći KUD-ovi nastupaju u velikim dvoranama, na festivalima i različitim manifestacijama na skoro na svim kontinentima. Deca koja se razvijaju u KUD-ovima, često imaju sjajna iskustva i uspomene sa putovanja koja im ostaju za ceo život.
Serbian