Poslednjih godina možemo svedočiti uzajamnom prebacivanju odgovornosti (i krivice) između roditelja i školskog sistema za loš uspeh u školi. Razmatranje odgovornosti za aktivnosti u oblasti obrazovanja je veoma važno jer neka uverenja mogu da vode u neuspeh deteta u školi. Loš uspeh u startu školovanja bi mogao da vodi čak i odustajanju od daljeg školovanja.
Zdrav odnos prema školi i obrazovanju
Da bi dete koje kreće u školu imalo dobar odnos prema školi i uopšte prema obrazovanju, najpre roditelji treba da ga imaju. To znači da roditelji treba da pokazuju entuzijazam u vezi sa boravkom deteta u školi i nastavnim programom koje dete prati. Iako se dešava da roditelji nisu zadovoljni načinom rada u školi ili sadržinom gradiva, nije dobro da kriticizam pokazuju detetu.
Roditeljski entuzijazam se neminovno preliva na dete, baš kao i sumnja, nezadovoljstvo ili mrzovolja u vezi sa nastavnim programom ili domaćim zadacima. Neuspeh deteta u školi, ako se uopšte to može tako zvati, treba ispitati iskreno pre nego što se detetu zameri.
Za svaki uspeh i neuspeh zadužena je motivacija osobe, pored sposobnosti i realnih okolnosti koje utiču na krajnji ishod. Kada uspeh nije moguće postići bez obzira na dobre sposobnosti deteta i generalno dobre okolnosti u školi, treba razmotriti kakva je motivacija deteta i šta stoji iza nje. Da li dete dobija u dovoljnoj meri vetar u leđa u kućnim uslovima? Da li je obrazovanje postavljeno visoko u sistemu vrednosti roditelja ili se relativizuje kroz razgovore (i koji nisu namenjeni deci)?
Formiranje radnih navika deteta
Radne navike su veoma važne za uspešan proces učenja i istrajavanja u istom. Sposobnost deteta da podnese dosadu i frustraciju u vidu fokusiranja na gradivo koje nije posebno interesantno, čini ga uspešnim učenikom. Formiranje radnih navika traži rutinu ponavljanje potrebnih radnji – vežbanje, usavršavanje. Roditelji treba da podrže dete da istraje u obavljanju školskih obaveza, ali i da mu budu primer kroz aktivno učešće u njima na početku školovanja.
Deca u predškolskom i ranom školskom uzrastu već mogu da razumeju da će formiranje radne navike, tj. ponavljanje radnji dok se ne automatizuje doneti olakšanje u nekom momentu. Takva radnja, kada postane navika, više neće predstavljati opterećenje. Detetu će sa polaskom u školu biti teško da sedi pola sata nakon škole u sobi dok radi domaći zadatak. Nakon par meseci to više neće primećivati ako se poštuje rutina u smislu vremena, prostora i određene vrste aktivnosti.
Roditelji ne mogu očekivati da dete samostalno stvori radne navike, odnosno da to uradi učitelj u školi. To je odgovornost isključivo roditelja ili osoba koje su uz dete nakon povratka iz škole i koje nadziru njegov rad (babe, dede, sestra, brat). Loš uspeh u školi je u najvećoj meri vezan za nerazvijene radne navike, a na tome može da se radi.
Saradnja roditelja i učitelja
Psiholozi uvek navode da je saradnja roditelja i prosvetnih radnika ključna za dobar uspeh. Ukoliko dete sluša kako roditelji loše govore o učiteljici, ne može se očekivati da ono ima pozitivan stav prema njoj. A upravo to je važno za uspešno savladavanje gradiva. Dete koje sluša kako učiteljica nije u pravu svakako će usvojiti mišljenje roditelja. Samo što time roditelj gubi jednog važnog saveznika u procesu obrazovanja. Uticaj svega što učiteljica iznosi na času će biti daleko manji na dete, a njegov uspeh u školi znatno slabiji.
U školskom dobu postaje važno to kako dete doživljavaju druga deca, što takođe može da se odrazi na loš uspeh u školi. Ukoliko je dete sigurno u sebe i veruje u svoje sposobnosti eventualni problemi sa vršnjacima neće imati tako veliki uticaj. Kod dugotrajnijih problema sa vršnjacima ili sa pojavom vršnjačkog nasilja, najpre će doći do rešenja ako sarađuju roditelji i učitelji.
Može se reći da je odgovornost i uticaj roditelja na uspeh u obrazovanju u prvoj fazi školovanja dominantan. Svakako postoje i drugi odgovorni akteri i njihov uticaj raste sa godinama školovanja. Ipak, za sam odnos prema obrazovanju i za formiranje radnih navika zaslužni su roditelji.
Serbian