Radne navike predstavljaju temelj budućih postignuća deteta i treba ih pažljivo graditi od predškolskog uzrasta kroz svakodnevne manje aktivnosti. Kada dete krene u školu roditelji imaju poseban izazov u vezi postavljanja pravila i odnosa prema obavezama. Formiranje radnih navika je dug proces koji u velikoj meri zavisi od temperamenta deteta, njegovih sklonosti, ali i od upornosti roditelja.
Radi se o procesu u koji treba da bude uključena (ili bar da podrži) cela porodica. Zdrav odnos prema ispunjavanju obaveza omogućava pravilan odnos prema obrazovanju i postizanju željenih ciljeva kasnije u životu. Radne navike kod dece nastaju uvežbavanjem radnji do automatizma, kada se obavljaju bez velikog napora i svesnosti.
Formiranje radnih navika u detinjstvu je najbolji poklon koji roditelji mogu da daju detetu tokom detinjstva obzirom na njegovu vrednost i trajnost u životu.
Za sve roditelje koji imaju dileme u vezi formiranja ranih navika kod dece sledi nekoliko korisnih smernica.
1. Pomozite detetu da izgradi princip realnosti
Deca nemaju sama po sebi sposobnost samokontrole, već je to veština koju usvajaju u ranom periodu života. Roditelji to postižu postavljanjem jasnih pravila koja i sami poštuju, te detetu objašnjavaju njihov značaj na dovoljno razumljiv način, u skladu sa uzrastom. Radne navike podrazumevaju visok nivo samokontrole i poštovanja principa realnosti.
2. Doslednost u uskraćivanju (odlaganju) pojedinih zadovoljstava
Mala deca ne razlikuju sebe od svojih želja tako da uskraćivanje stvari koje vole (video igrice, odlaganje odlaska u krevet) deca mogu tumačiti kao odbacivanje. Ipak, jako je važno da roditelji ostanu dosledni u primeni svojih pravila jer su ona na dugi rok dobra. Poželjno je da roditelji to objasne detetu što jednostavnijim jezikom. Dete tako uči da je neophodno da se zadovoljstva ograniče i da to ima značaj za njihovu dobrobit i razvoj.
Takođe, određene „neprijatnosti“ poput održavanja higijene, odlaska lekaru ili raspremanja sobe su korisne. Korisne „neprijatnosti“ privremeno odlažu prijatne radnje i sposobnost deteta da to primeni je u bliskoj vezi sa stvaranjem radnih navika.
3. Poželjan odmereni pritisak
Neka vrsta pritiska da se obaveze ispunjavaju treba da postoji. Treba ga prilagoditi temperamentu deteta, sklonostima i drugim karakteristikama. Popuštanje roditelja kada je u pitanju ispunjavanje obaveze deteta ne vodi dobrom ishodu i učvršćivanju radnih navika. Suprotno tome, insistiranje da se započete obaveze završavaju vode ka uspostavljanju radne navike.
4. Svaka obaveza treba da ima svoje vreme
Da bi se dete naviklo na određenu radnju treba da je ispunjava uvek u isto vreme, bez izuzetka ili sa što manje izuzetaka. Redovnost ispunjavanja obaveza neku radnju čini radnom navikom. Odlaganje obaveza (na primer domaće zadatke) odaljava roditelje i dete od željenog cilja.
5. Zajedničko postavljanje ciljeva
Dete već sa polaskom u školu može da razume koncept postavljanja ciljeva i različitih koraka koji vode ka njemu. Ukoliko roditelji i dete zajednički postavljaju ciljeve koji se odnose na trenutne detetove obaveze, i predviđaju određene radnje koje dete treba kontinuirano da izvodi (vežba zadatke, pisanje, čitanje…), dete će ih bolje razumeti i prihvatiti kao deo zajedničkog cilja.
Ukoliko se od deteta samo traži da ispunjava zahteve roditelja, da uči i vežba, bez postavljanja cilja i njegovog razumevanja, otpor obavezama je sasvim očekivan. Umesto toga, poželjno je sa detetom definisati kratkoročne i dugoročne ciljeve i proveriti da ih dobro razume. Razumevanje ciljeva doprinosi dobroj motivaciji i doslednosti u ispunjavanju svih potrebnih koraka.
6. Objasnite detetu šta je radna navika
Kada se napravi radna navika kod deteta, obaveza više ne izaziva otpor i odbojnost jer ne detetu to više ne pada teško. Pre nego što stekne radne navike objasnite mu na primeru šta je navika i kako će njeno usvajanje da pomogne detetu. Kada razume njen značaj, dete će je pre i prihvatiti.
7. Budite dobar model
Deca uče po modelu i ako su roditelji orijentisani na rad, tj. ako je izvršavanje nekih obaveza roditelja vidljivo deci, oni će nesvesno prihvatiti roditeljsko ponašanje kao poželjno. Roditeljsko istrajavanje u izvršavanju obaveza je najbolji način da dete prihvati obaveze na pozitivan način. Radne navike kod dece se najbolje usvajaju po modelu roditelja.
8. Uredite mesto za učenje
Mesto koje je određeno za učenje, treba da bude svetlo, udobno i dovoljno prostrano. Ako se radi o radnom stolu u dečijoj sobi sklonite sa njega sve što nije za učenje, odnosno sve što će detetu skretati pažnju. Ukoliko je do polaska u školu radni sto bilo mesto na kom su se nalazile igračke, treba im potražiti drugo mesto.
9. Napravite sa detetom plan učenja
Sa polaskom u školu i usvajanjem predviđenog gradiva, dete uči da uči, tj. razvija svoju veštinu učenja. To znači da mu treba pomoći da nauči da napravi plan učenja kao i da usvoji različite tehnike učenja. Najpre treba da lekcije razloži na delove i sistematizuje, adekvatno poveže i kroz različite tehnike usvaja (zapisivanjem, podvlačenjem, čitanjem i prepričavanjem). Deo planiranog vremena za učenje traba da budu i planirane pauze.
10. Pohvala za pozitivno ponašanje
Kažnjavanje i nagrađivanje dece ima svoja ograničenja i generalno zavise od modela vaspitanja za koji su se roditelji odlučili. Ono što je poželjno bez obzira na izabrani model vaspitanja je pohvala pozitivnog ponašanja tokom procesa učenja. Namerno ističemo pozitivno (dobro) ponašanje, a ne pozitivan rezultat jer rezultat zavisi od mnogo faktora (sposobnosti, težina gradiva…). Jasno usmerenje roditelja na poštovanje pozitivnog ponanja, a ne rezultata će daleko pre učvrstiti pozitivno ponašanje.
Zahvaljujući aplikaciji KUDA SA DECOM možete na vreme biti obavešteni o brojnim radionicama na temu formiranja radnih navika kod dece.
Serbian