Dečije igre iz XX veka su danas u najvećoj meri zamenjene digitalnim sadržajima koji deci ne omogućavaju pravilan fizički razvoj i socijalizaciju. Nekada su se stare dečije igre učile i u školi, što danas više nije slučaj. Deca se sa tradicionalnim dečijim igrama susreću kroz priče starijih ukućana, ali te igre uglavnom ne nauče jer se radi od društvenim igrama. Benefiti od starih društvenih igara za decu su višestruki jer kroz njih deca razvijaju fizičku spremnost, strpljenje, toleranciju, ali takmičarski duh.
Navodimo stare dečije igre uz koje su odrastale generacije i koje obojile sva detinjstva bezbrižnošću i radošću igre.
Trula kobila
Radi se o igri bez lopte koju su nekada najčešće igrali dečaci. Za igru su potrebna najmanje četiri deteta. Jedno dete se spusti na kolena i ruke, savije se tako da drugari mogu da ga preskoče. Ostale deca se zaleću i preskaču ga kao „kobilu“. Dete koje ne preskoči lepo ili ne doskoči lepo na noge, postaje nova „trula kobila“. Ova igra je izazivala mnogo smeha među decom.
Između dve vatre
Nekada vrlo popularna igra sa loptom koju su često igrala deca po zajedničkim dvorištima i igralištima. Odredi se dvoje dece koji predstavljaju „vatru“ i gađaju loptom decu koja su u sredini i izbegavaju loptu. Dete koje je pogođeno loptom dolazi na mesto deteta koje gađa decu u sredini. Najbolje je da se koriste lagane lopte „balončare“ jer tako pogodak u dete nije bolan.
Šareno jaje
Za igru šarena jaja potrebno je najmanje četvoro dece. Jedno dete treba da dobije ulogu đavola sa neba koji kupuje jaja, drugo dete je prodavac jaja i zna koje boje su jaja, tj. preostali igrači. Igra ide tako što do prodavca dolazi đavo i kuca na vrata sa rečima:
-Kuc, kuc…
Prodavac zatim odgovara:
-Ko je?
-Đavo sa neba.
-Šta vam treba?
-Jedno jaje.
-Koje boje?
I kada đavo izgovori boju, ukoliko je pogodio izabranu boju nekog deteta, onda to dete trči, tj. beži dok ga đavo vija. Ako ga uhvati, onda to dete postaje đavo.
Aračkinje baračkinje
Među najpoznatije stare dečije igre spada i aračkinje baračkinje. Za ovu igru je potrebno više dece, bar desetak. Potrebno je da se podele u dve grupe i da se drže za ruke formirajući tako čvrst lanac. Deca koja formiraju dva lanca treba da budu okrenuti jedni prema drugima uz rastojanje od najmanje desetak metara.
Jedna grupa dece treba da pita drugu: „Koga ćete“, a nakon odgovora se dete koje je prozvano zatrčava iz sve snage prema protivničkom lancu sa ciljem da ga probije. Ukoliko uspe da probije lanac, vodi sa sobom jedno dete iz protivničke grupe. Ako ne uspe da probije lanac, ostaje u protivničkoj grupi. Pobednik je ona grupa koja skupi više igrača iz protivničke grupe.
Ledeni čika
Igra ledeni čika se takođe igra u grupi dece. Jedno dete je ledeni čovek koji može dodirom da zaledi svu drugu decu. Deca beže od njega na sve strane dok ih on vija s ciljem da ih jednog po jednog sve zaledi. Dete koje dotakne treba da ostane „zaleđeno“, tj. u položaju u kom se našao kad je zaleđen. Deca koja još nisu zaleđena mogu da dodirom odlede zaleđeno dete. Pobednik je ono dete koje zaledi svu ostalu decu.
Ćorave bake
Igra ćorave bake spadala je nekada u najpopularnije dečije igre. U grupi dece se izabere jedno dete koje je ćorava baka. Vežu mu se oči maramom tako da ništa ne vidi, a jedno dete ga povede i peva: „Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar. Idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš“. Zatim zavrte baku i odmaknu se od nje, ali je povremeno gurkaju uz razmak tako da mogu da pobegnu ako krene ka njima. Kada baka uhvati neko dete, može da mu opipa lice i tako pogodi o kome se radi. Ako pogodi, to dete postaje nova ćorava baka.
Vidi još: Da li je rano da predškolsko dete posećuje muzeje?
Serbian