Nije lako uvek biti strpljiv sa decom, pokazati razumevanje i poverenje. Nekada emocije roditelja jednostavno idu u drugom pravcu. Ipak deca i roditelji mogu da usvoje određene načine izražavanja koji će biti znatno prijatniji kod „kritičnih“ situacija. Njihov cilj je da se zaobiđu najčešći problemi sa decom. Ovoga puta navodimo rečenice koje roditelji mogu da imaju negde pripremljene za situacije kada nisu raspoloženi ili iz drugog razloga ne mogu da odgovore na dnevne izazove.
„Rešićemo to zajedno“
Izvesno je da deca mogu neke situacije da dožive kao problematične iako iz pozicije roditelja to ne izgleda tako. Umesto da se detetu dugo objašnjava druga strana situacije koju problematizuje, mnogo je efikasije i više umiruje pokazivanje razumevanja. Baš kao i spremnost roditelja da detetu pomognu, što čak i ne mora biti vezano za vremensku odrednicu da bi utešilo dete. Činjenica da je roditelj detetu obećao pomoć sama po sebi je umirujuća jer se ono tako podseća da nije samo.
„Kako mogu da ti pomognem…“
Problemi sa decom nastaju vrlo često nesvesno jer deca osete kada im roditelji nisu na raspolaganju, odnosno kada nisu emotivno involvirani u problem koje dete iznosi.
Umesto odlaganja razgovora ili zauzimanja kritičkog stava prema stvarima koje dete iznosi, efikasnije je ponuditi pomoć. Pitanje „kako mogu da ti pomognem“ daje detetu potreban emotivni oslonac.
„Dešava se to svima“
Neprijatne situacije u školi, na igralištu ili na bilo kom javnom mestu, mogu da ugroze dečije samopouzdanje. Nećemo navoditi spisak mogućih naprijatnosti, mnogi roditelji će se i sami setiti. Rečenica „dešava se to svima“ je lekovita i dete treba da je čuje najpre od roditelja.
„Izaberi šta misliš da treba“
Pitanje slobodnog izbora je velika stvar za svako dete jer mu roditelj tako ukazuje poverenje. Roditelj koji veruje da dete može da izabere najbolje za sebe (ili bar šalje takvu poruku) podstiče stvaranje samopouzdanja kod deteta. Dete tada dobija vetar u leđa jer su njegovi izbori i mišljenje relevantni za roditelja. Takođe, dete će biti u situaciji da se suoči sa posledicama svojih izbora.
Odnos sa decom koji je obojen međusobnim poverenjem je preventiva mnogim problemimam sa decom. Problemi sa decom mogu biti vezani upravo za nedovoljno razvijeno međusobno poverenje, što se posebno dobro vidi u pubertetu.
„I ja se ponekad uplašim“
Ukoliko vam dete poverava svoje strahove, to nije znak za uzbunu. Većina dece u nekom periodu ima strahove koji i ne moraju imati realnu osnovu. Jako je bitno da dete roditelja vidi kao pravu (i prvu) adresu za poveravanje o svojim strahovima. Deca će se osećati daleko sigurnije ukoliko čuju da i odrasli ponekad imaju strahove i da se sa tim nose na odgovarajući način.
„Da li misliš da je bolje ovo ili ono“
Problemi sa decom nastaju vrlo često ako nesvesno odbijamo da oni imaju svoje mišljenje. Da bi deca razvijala samopouzdanje potrebno je da bližnjima, najpre roditeljima, bude stalo do njihovog mišljenja. Iako su deca mlađa i nemaju dovoljno iskustva o mnogim temama, pitajte ih povremeno za njihovo mišljenje na neku temu.
Deca to pamte i uzvraćaju na isti način roditeljima. Na taj način roditelji doprinose uzajamnoj razmeni i podstiču razvoj odnosa sa decom.
Vidi još: Rečenice koje roditelji nikad ne treba da izgovore.
Serbian